Urinarne infekcije kod dece

1
23430

Urinarne infekcije kod dece su veoma česta pojava. Kod devojčica su češće nego kod dečaka (javljaju se u odnosu na 2:1), a prema uzrasnoj grupi su najčešće kod dece do 5 godina. Mogu se ispoljavati čitavim nizom simptoma. Primenom adekvatne terapije, koju propisuje isključivo lekar, a na osnovu nalaza urina i urinokulture, ove se infekcije veoma efikasno saniraju, mada ima i izuzetaka.

 U većini slučajeva dete koje ima urinarnu infekciju se u potpunosti oporavi od nje. Radi potpune sigurnost ishoda lečenja, neophodno je napraviti  kontrolu funkcije bubrega i mokraćne bešike. U zavisnosti od uzrasta deteta, težine infekcije, kao i činjenice da li se infekcija već ponavljala, lekar će predložiti odgovarajuće pretrage, koje moraju da se urade detetu.

Kako funkcioniše urogenitalni sistem?

Urogenitalni sistem se sastoji od po jednog bubrega, sa svake strane, više leđno, po jedan. Oni „proizvode“ urin – mokraću, koji se preko dva uretera (iz svakog bubrega po jedan), izlučuje u mokraćnu bešiku. Zatim se, urin koji se „skladišti“ u bešici, preko uretre – mokraćovoda (unutar genitalija) prilikom mokrenja, u potpunosti izlučuje u spoljašnju sredinu tj. u toalet (ili pelenu) 😉 .

Šta je urinarna infekcija i kako nastaje?

Urinarna infekcija nastaje kada bakterije dospeju u urin.

Treba napomenuti da je urin u normalni okolnostima sterilan tj. da ne sadrži nikakve bakterije niti druge mikroorganizme.

Većina urinarnih infekcija je izazvana bakterijama koje čine normalnu floru creva ( Ešerihija koli, Enterobakterije i sl.). One ne uzrokuju infekciju u crevima, ali ako se nađu na/u drugim delovima tela (npr. u urogenitalnom sistemu) – izazivaju infekciju.

U slučaju urinarnih infekcija, ove bakterije prelaze od guze do genitalija i ushodno (uzvodno) uz mokraćni sistem dovode do infekcije, a najčešće sve zbog loše odrađene higijene guze nakon kakenja tj. izbacivanja stolice.

Dakle, na početku, infekcija je na nivou mokraćne bešike i tada je najlakša i najbezazlenija za tretman i lečenje, ali vremenom, ukoliko infekcija mokraćne bešike prođe neopaženo, ona napreduje sve do bubrega, dajući težu kliničku sliku.

Nemikrobni (indirektni) uzroci infekcija mokraćnog sistema:

  • Retencija urina – zaostajanje urina

U nekim situacijama, zaostajanje manje količine urina u mokraćnom sistemu, nakon njegovog izbacivanja (u toalet ili pelenu), može dovesti do problema, jer prilikom piškenja mokraćna bešika bi trebala da se u potpunosti isprazni, te ovaj zaostali urin može biti dobra podloga za naseljavanje bakterija i češće, ponovljene pojave infekcije.

  • Opstipacija – zatvor

U slučaju da Vaše dete ima tvrdu stolicu, koju teško može izbaciti (iskakiti), dolazi do pritiskanja izlaznog dela creva na mokraćnu bešiku, kom prilikom ne dolazi do redovnog pražnjenja bešike, te deo urina uvek zaostaje u bešici, dovodeći sledstveno do infekcije.

Iz tog razloga je jako bitno da Vašem detetu korigujete ishranu tako da ne bi dolazilo do pojave tvrdih stolica i ovog problema.

  • Poremećaj u izbacivanju stolice i/ili urina

Ovaj problem se javlja kod dece koja iz nekog razloga (česte tvrde stolice, bol, pečenje i sl.) nesvesno zadržavaju stolicu ili mokraću (suzdržavaju se od kakenja i /ili piškenja). Tada ne dolazi do mogućnosti regularnog pražnjenja creva i/ili mokraćne bešike, te se javlja i mogućnost pojave urinarne infekcije.

  • Nepravilnosti u samom urinarnom traktu
  • Neurološki ili spinalni poremećaj
  • Nedostatak osećaja za pražnjenje mokraćne bešike – ređa kod dece

Kako posumnjati na urinarnu infekciju?

Nekada je jako teško prepoznati ovo stanje kod dece. Naravno, ukoliko su jako mala ne mogu sama da se požale na problem, a ukoliko nose i pelene, nekada je teško primetiti učestalost i promenu u ritmu piškenja Vašeg deteta.

Bebe i mala deca mogu da ispoljavaju čitav niz različitih simptoma:

  • Visoka temperatura (najčešći simptom, oko 40°C)
  • Razdražljivost, plačljivost
  • Opšte loše stanje
  • Slabije napredovanje u telesnoj masi (novorođenčeta, odojčeta – bebe)
  • Odbijanje jela (sisanja, hranjenja…)
  • Pospanost, bezvoljnost
  • Stanje koje nalikuje na bolnost (dete se grči, privlači nožice stomačiću i sl.)
  • Urin koji zaudara
  • Promena boje urina
  • Ojed pelenske regije koji se često ponavlja i uporno traje     

Veća deca mogu sama da opišu problem i tom prilikom često navode sledeće simptome:

  • Pečenje genitalija
  • Bol pri piškenju
  • Svrab genitalija
  • Učestalije mokre
  • Bol u stomaku ili leđima (predeo bubrega)
  • Visoka temperatura
  • Umokravanje
  • Urin koji zaudara
  • Promena boje urina
  • Krv u urinu

Kako će se utvrditi da se radi o urinarnoj infekciji?

Dijagnoza se postavlja na osnovu nalaza urina i urinokulture. Postavlja je isključivo lekar (nefrolog – pedijatar, pedijatar ili dečji lekar), koji na osnovu svih analiza ordinira adekvatnu terapiju.

 Uzorkovanje urina za analize, pogledaj OVDE.

Lečenje

Terapiju ordinira isključivo lekar na osnovu dobijenih nalaza.

  • Adekvatan antibiotik – najčešće vrlo efikasno, unutar par dana reši urinarnu infekciju
  • Potrebno je davati dosta tečnosti detetu da pije
  • Pravilna higijena genitalija – nakon svakog mokrenja i/ili kakenja OBAVEZNO oprati genitalije mlakom vodom i sapunom, sa pravcem od genitalija ka guzi (od dole ka gore tj. od napred put nazad) i često menjanje pelena
  • Dati lek za snižavanje temperature ukoliko ima povišene temperature (mehanizam snižavanja temperature kod dece, pogledati OVDE)

Ukoliko se radi o novorođenčetu i odojčetu do 3 meseca, ovo stanje mora biti bolnički tretirano!

U većini slučajeva urinarne infekcije imaju dobru prognozu i lako se saniraju, ali treba ih imati u vidu kako bi se adekvatno i promptno moglo pomoći Vašem detetu.

Dolazne pretrage:

1 KOMENTAR

Ostavite odgovor