Ishrana prevremeno rođene dece

0
9

Ishrana prevremeno rođene dece je veliki izazov kako za roditelje tako i za zdravstvene radnike, a nalazi se, pre svega u domenu pedijatara – neonaologa.

Za razumevanje ove problematike, moram na početku malo da razjasnim pojam prevremeno rođenog deteta, odnosno zbog čega je njihova ishrana specifičnija i utoliko izazovnija za sve nas.

Ko su prevremeno rođena deca?

To su sva deca koja su rođena pre 37.nedelje gestacijske starosti, odnosno rođene pre 37.nedelje boravka u maminoj utrobi.

U zavisnosti od „uzrasta“ prevremeno rođene bebe, zavisi i način ishrane, vrsta hrane kojom se dete hrani, te brzina njegovog napredovanja.

Deca koja su rođena bliže termina, često imaju i veću porođajnu, telesnu masu i uglavnom nemaju poteškoća u adaptaciji i često vrlo brzo mogu da prihvate maminu dojku, da sisaju, a kasnije im je puno lakši prelazak na nemlečnu ishranu, odnosno najčešće počinju sa nemlečnom ishranom kao i njihovi terminski drugari, za razliku od njihovih „nezrelijih“ vršnjaka.

Naravno, i kod te kategorije prevremeno rođene dece, rođene bliže terminu, mogu da se jave određene poteškoće i koplikacije, koje uslovljavaju oprezniji režim ne samo ishrane, već kompletne nege ovih beba.

Sama činjenica da je dete rođeno pre nego što je na to bilo sasvim spremno, govori u prilog ozbiljnosti problematike vezane za prevremeno rođeno dete – prematurusa (stručan naziv, dalje u tekstu).

Kada su u pitanju bebe koje su rođene puno pre termina, rođenoj ispod 34.nedelje gestacije, takvim bebama je mnogo teža adaptacija na spoljne uslove, sklone se brojnim komplikacijama i njima je potrebna posebna potpora i nega, koja se najčešće vrši na neotologiji i u jedinicama intenzivne, neonatološke nege.

Šta se dešava prevremenim rođenjem dece?

Prevremenim rođenjem deteta, prekida se dinamika intrauterinog rasta, koji je najintenzivniji u poslednjem trimestru trudnoće, zbog čega ove bebe imaju male nutritivne rezerve po rođenju. Sama činjenica da ova deca imaju nedovoljno „sazrele“ pojedine organe, kao što su bubrezi, respiratorni sistem i gastrointestinalni trakt, koji su bitni za njihov metabolizam, apsorpciju hranjivih materija i funkcionisanje, ograničene su mogućnosti za njihov ubrzan rast i razvoj, kakav bi se očekivao u trećem trimestru trudnoće, a koji je prekinut prevremenim rođenjem deteta.

Zbog toga se velika pažnja pridaje najpre izboru hrane, volumenu tj. količini hrane koji beba može da istoleriše, te načinu, tehnici i ritmu hranjenja prematurusa.

Cilj ishrane prevremeno rođene dece je da im se obezbedi brz postporođajni rast i povećanje telesne mase, koji bi približno odgovarao intrauterusnom, u poslednjem trimestru trudnoće!

Bitno je napomenuti da adekvatno planirana ishrana i odgovarajuće funkcionisanje organa za varenje, odmah po rođenju, su odlučujući faktori u preživaljavanju prematurusa, jer preranim rođenjem, nezreli organi za varenje, moraju preuzeti na sebe ulogu, za koju još nisu sasvim spremni.

Kako bi se ishrana prevremeno rođenih beba prilagodila njihovim stvarnim potrebama, veliki broj stručnjaka radi na pronalaženju odgovarajuće „dopunske“ ishrane za ovu kategoriju dece, jer ona to zaslužuju zbog svih njihovih specifičnosti.

 

Od čega zavise energetske i nutritivne potrebe prematurusa?

Pre svega od gestacijske starosti, što je beba ranije rođena, to je u većem riziku. Zatim od porođajne telesne mase, postporođajnog uzrasta, uslova nege i naposletku, kliničkog stanja deteta.

Majčino mleko u ishrani prevremeno rođene bebe

Izuzetno je važno što ranije započeti sa ishranom, makar i minimalnim količinama majčinog mleka.

Nedonesene, prevremeno rođene bebe, najčešće ne mogu da sisaju, te ima se majčino mleko daje preko flašice, kašikice… ili sonde (kod ekstremno nezrelih beba). Zbog malog volumena želuca, zahtevaju češće „obroke“, a razlog zbog kojeg najčešće ne mogu da sisaju je zbog nesrazmere malih usta i vilice, slabosti i brzog zamaranja. Sama koordinacija sisanja, gutanja i disanja, kod ovih beba nije sinhronizovana, te se iz tog razloga, izmlazano majčino mleko, daje na flašicu ili preko sonde (u bolničkim uslovima). Ipak, kontakt koža na kožu, može pomoći u stimulaciji dojenja.

Potrebna je stimulacija dojenja zbog čega je važno da majka, počne sa pražnjenjem tj.izmlazanjem dojki odmah po rođenju, kako bi dojka mogla biti ponuđena detetu, što pre.

Majčino mleko, prematurusima rođenim blizu termina, možda i može zadovoljiti skoro sve nutritivne potrebe, ali ono neće biti dovoljno za decu male gestacijske starosti (ispod 34.nedelje gestacijske starosti) i vrlo male porođajne telesne mase, naročito ne za one ispod 1500g. Njima se daje ili majčino mleko, kome su dodati „obogađivači“ tzv. „fotrifajeri“ ili posebna adaptirana mlečna formula za prevremeno rođenu decu, koje su posebno adaptirane da zadovolje sve njihove potrebe.

Inače sastav majčinog mleka, koja se porodila pre vremena, može biti, možda, dovoljan za prevremeno rođenu bebu, u prve 2 – 3 nedelje, a nakon tog perioda postporođajnog života, prematurus ima veće nutritivno – energetske zahteve, nego što mu majčino mleko može pružiti, a pošto je u tom trenutku i unos volumno ograničen, kao što smo pomenuli, odnosno, zapremina želuca je mala i beba ne može da pojede onoliko hrane koliko joj treba, majčino mleko mora da se obogati, kako bi se zadovoljile sve njegove potrebe.

Vrste obogaćivanja majčinog mleka:

  • Fortified milk“ tj.obogaćeno majčino mleko

Dodavanjem tzv. „fortifajera“ u majčino mleko, povećava se proteinski, mineralni i energetski unos, do nivoa, koji je prihvatljiviji potrebama ove kategorije beba. Ne koriste se samostalno kao hrana, nego isključivo kao dodatak uz majčino mleko.

Koje su prednosti obogaćenog mleka:

  • Brži napredak u telesnoj masi
  • Brži rast u dužinu
  • Bolja ugradnja minerala u koštani sistem.

Bitno je napomenuti da se ova vrsta obogaćivanja majčinog mleka sprovodi isključivo u bolničkim uslovima.

Koji su kriterijumi, vezani za gestacijsku starost i telesnu masu prematurusa, koji oni treba da se zadovolje da bi se uvodili ovakvi obogađivači, ostavićemo u domen neonatologa, koji se time, svakodnevno, bave.

  • Adaptirane mlečne formule za prevremeno rođenu decu

Predstavljaju industrijski, adaptiranu mlečnu formulu, pogodnu za kućnu upotrebu, koja sadrži dodatne proteine, vitamine i minerale, koji mogu zadovoljiti ubrzan rast prevremeno rođenog novorođenčeta. Ove formule između ostalog, sadrže manje laktoze, jer u crevima prematurusa, nema dovoljno enzima koji potpomažu varenje – laktaze, a kako je u crevima prematurusa i manja količina izlučenih žučnih kiselina, formulama se dodaju masnoće, koje ne zahtevaju emulgaciju žučnim kiselinama, te na taj način omogućavaju lakše i bržu apsorpciju i varenje. Ove formule se savetuju kao dopuna uz ishranu majčinim mlekom.

Kako se prevremeno rođena beba hrani kada dođe kući?

Kao što je već prethodno pomenuto, u zavisnosti od gestacijskog uzrasta prevremeno rođene bebe, zavisi i način ishrane, vrsta hrane, te dinamika i tehnika hranjenja, a samim tim i brzina njegovog napredovanja.

Kada se ove bebe vrate kući, počinje nova faza prilagođavanja, kako roditelja, tako i same bebe, na nove uslove života. Ipak, odlučujuću ulogu u ishrani i ove dece ima pedijatar, kojem se roditelji javljaju na dalje praćenje.

Pedijatar na osnovu određenih parametara, donosi odluku o daljoj ishrani bebe.

Prematurusi rođeni blizu termina, najčešće mogu samostalno da sisaju, uglavnom lepo napreduju, dinamikom, koja je predviđena za uzrast, a kada je potrebno, savetuje se nastavak dodavanja adaptirane mlečne formule za prevremeno rođeno dete, još neko vreme, dok dete ne dostigne željenu telesnu masu, nakon koje se ista isključuje iz ishrane, a nastavlja se isključivo dojenje.

Sa druge strane, ekstremno rano rođena deca, rođena pre 34.nedelje gestacijske starosti, vrlo često dobijaju majčino mleko na flašicu uz obavezan dodatak specijalne adaptirane mlečne formule za prevremeno rođeno dete, jer oni teže prihvataju i tolerišu veće količine hrane, a samim tim i napredovanje ide sporije. Ova deca često prvih par meseci provedu u bolnicama, pod budnim okom neonatologa, te kada bivaju puštena kući, često su u uzrastu, u kojem bi se kod terminske dece već uveliko sprovodila nemlečna ishrana.

Ova činjenica ne treba da zbunjuje roditelje ovih malih, boraca, jer njihovo dete nije kao „drugo dete“, odnosno, kako je prethodno napisano, kod ove kategorije dece, treba pristupati oprezno i sa puno pažnje, naročito kada je ishrana u pitanju.

Kada pedijatar proceni da je dete spremno za početak uvođenja nemlečne ishrane, sa istom se započinje po istim principima, kao i kod terminske dece, s tim da praćenje ove dece, bude nekada učestalije.

Dakle, ishrana prematurusa je izuzetno kompleksna i zahteva posebnu brigu i oprez. Adekvatno planirana ishrana, odmah po rođenju, je odlučujući faktor u preživaljavanju prevremeno rođene dece, te je izuzetno bitno da roditelji i njihove bebe budu pod budnim okom pedijatara – neonatologa, kako bi sve proteklo u najboljem redu.

Leave a Reply