Dijabetes kod dece

0
16

Šta je dijabetes?

Dijabetes predstavlja najčešće endokrinološko oboljenje u dečjem uzrastu. To je hronična bolest, koja se javlja zbog nedostatka hormona pankreasa, odnosno ili zbog njegovog potpunog nedostatka ili neadekvatne iskoristljivosti istog.

Hormon insulin kontroliše nivo šećera (glukoze) u krvi, kao i količinu njegove apsorpcije u ćeliji. Pošto je mozak organ, kojem za funkcionisanje treba šećer, nivo glukoze u krvi se mora održavati na određenom nivou.

U Srbiji od dijabetesa tip 1, oboli jedan mališan na oko 2000 – 3000 dece. Što je u proseku oko 150 dece do uzrasta od 14 godina, kod oba pola, za razliku od tipa 2 dijabetesa, gde se beleže znatno veće brojke.

Pošto je statistika obolevanja dece od dijabetesa u porastu, neophodno je obratiti pažnju ukoliko dete ima pojačan apetit, više jede, a pri tome mršavi, često mokri i žedno je.

Zašto se javlja i koji tipovi dijabetesa se javljaju kod dece?

Dijabetes tip 1, tzv.insulinozavisni tip, je vrlo često genetski predisponirana, mada ovaj tip dijabetesa, najčešće nastaje zbog autoimunih oštećenja pankreasnih beta-ćelija, kod npr.virusnih infekcija, zbog čega se insulin smanjeno luči ili se ne luči uopšte.

Ovaj tip dijabetesa je karakterističan za dečji uzrast, a javlja se u ranom detinjstvu i mladosti.

Može da se javi čak i kod beba, starih tek nekoliko meseci, ali i kod školaraca, koja se nisu loše hranila, niti su imali ikakav stres i uglavnom u porodicama gde u prošlosti nije bilo obolelih od dijabetesa.

Dijabetes tip 2, je ranije bio karakterističan za odraslu populaciju, ali u poslednje vreme se, sve više javlja i kod dece. Ovaj tip dijabetesa, predstavlja jedan od vodećih zdravstvenih „pošasti“ 21.veka. Nastanku ove genske bolesti, uveliko, doprinose gojaznost, nepravilna ishrana, fizička neaktivnost i stres.

U dijabetesu tip 2, dolazi do prekomernog lučenja insulina iz beta-ćelija pankreasa, koja vremenom dovode do insulinske rezistencije.

Kako posumnjati da dete ima dijabetes?

Simptomi, koji se najčešće javljaju kod ove dece, a koje roditelji moraju da primete su:

  • Polidipsija i poliurija – dete postaje sve žednije i pojačano mokri
  • Često noćno mokrenje
  • Polifagija – pojačanje apetita, uz gubitak kilograma
  • Osećaj umora, slabosti, malaksalosti, bolova u nogama
  • Nagle promene ponašanja
  • Zamućenje vida

Dijabetes tip 1 je najčešće praćen, po život opasnom, ozbiljnom komplikacijom, tzv.ketoacidozom, koja nastaje onda kada telo ostane bez insulina. Praćena je pojavom bolova u trbuhu, povraćanjem, otežanim disanjem, malaksalošću i poremećajem svesti.

Zato je izuzetno važno da roditelji prate svoje dete, kako bi na vreme primetili neki od navedenih simptoma i na vreme reagovali.

Kako doći do dijagnoze?

Pre nego što se dete uputi pedijatrijskom endokrinologu, na dalju dijagnostiku i lečenje, neophodno je da se učine ciljane laboratorijske pretrage, pre svih, provera nivoa šećera u krvi, tzv. ŠUK. Ova analiza može da se uradi u svakoj ambulanti u kojoj se dete leči, iz jedne kapi kapilarne krvi, bilo putem glukomera ili laboratorijski.

Dalje, manje – više, kompleksne dijagnostičke procedure u dokazivanju ove bolesti, sprovodi pedijatar – endokrinolog, uz prethodno jasno objašnjenje roditeljima cilja i razloga zbog kojih se rade određene analize i testovi (ŠUK našte i postprandijalno, određivanje glikoliziranog hemoglobina – HbA1c, OGTT i slično).

Ima li leka?

Nažalost, dijabetes je „doživotna“ bolest, sa kojom i deca i njihovi roditelji moraju da nauče da žive.

Pošto kod dijabetesa tipa 1, pankreas ne proizvodi insulin ili ga nema u dovoljnoj količini, jedini, pravi lek je insulin!
Pedijatar – endokrinolog se opredeljuje za vrstu, kombinaciju i potrebnu količinu primenjenog insulina, koja zavisi od mnogo faktora, kao što su uzrast deteta, fizička aktivnosti i slično. Najčešće se primenjuju „pen“ brizgalice, kojim se insulin ubrizgava direktno pod kožu deteta.

Supstitucija insulina se sprovodi svakodnevno u više doza (dve do četiri dnevno) – pred svaki glavni obrok i jedna večernja doza.

Da bi mogla da se održava dobra glikoregulacija i adekvatna kontrola bolesti, koja podrazumeva održavanje insulina na zadovoljavajućem nivou, neophodno je barem jednom nedeljno određivati dnevni profil glikemije, u određenim vremenskim intervalima. Na osnovu ovog merenja, koriguju se potrebne doze insulina.

Umesto zaključka!

  • Ukoliko Vaše dete boluje od dijabetesa, informišite i vaspitače u vrtiću ili učitelje u školi, trenere, drugare i njihove roditelje, da kod deteta prepoznaju simtpome niskog ili visokog nivoa šećera u krvi i kako da se ponašaju u tim situacijama.
  • Redovno detetu kontrolišite glikemiju (nivo šećera u krvi), a kada poraste, negde oko 9.godine, naučite ga da samostalno to isto čini i da samo sebi daje insulin.

  • Fizička aktivnost i adekvatna ishrana su izuzetno važni kod mališana sa dijabetesom. Od voća izbegavajte one sa visokim kalorijskim indeksom, kao što su grožđe, smokve, šljive i banane. Neka ishrana bude raznovrsna, bogata vlakima, integralnim žitaricama, proteinima, povrćem, kao i drugim namirnicama nižeg kalorijskog indeksa. Sporstke aktivnosti, sprovoditi u dogovoru sa pedijatrom – endokrinologom i prilagodite tako da dete dobija adekvatne doze insulina.

  • Dijabetes tip 1 nije prepreka ni za profesionalno bavljenje sportom!
  • Vodite dete redovito na kontrole kod njegovog pedijatra i pedijatrijskog endokrinologa.
  • Dijabetes nije prepreka za normalan život svakog deteta!

Leave a Reply